Amfiteatar 21

Pre neki dan je, meni veoma draga Lana Nikolić, objavila tekst „Kako žive mladi sa hendikepom u Srbiji“ (link: https://bit.ly/2K8TzpZ ) za koji mi je zatražila da kratko opišem svoje iskustvo. Takođe je uključila i iskustva još nekoliko mladih ljudi sa hendikepom, tako da je sasvim razumljivo što nije mogla u jedan tekst da smesti  […]

Amfiteatar 21

Pre neki dan je, meni veoma draga Lana Nikolić, objavila tekst „Kako žive mladi sa hendikepom u Srbiji“ (link: https://bit.ly/2K8TzpZ ) za koji mi je zatražila da kratko opišem svoje iskustvo. Takođe je uključila i iskustva još nekoliko mladih ljudi sa hendikepom, tako da je sasvim razumljivo što nije mogla u jedan tekst da smesti  […]

Posted by Ana Ilic on 9. 5. 2018

Da li smo i šta zaslužili?

Sve nevolje dolaze otuda što smo nekako ubeđeni u svoju zaslužnost. Verujemo da smo zaslužili svoje uspehe da bi iole cenili sebe, da smo zaslužili sreću još po samom rođenju, pa i to rođenje, tj. zaslužili život. Kao da to može da se zasluži. I onda, duboko u podsvesti, verujemo da smo zaslužili i nesreću […]

Posted by Ana Ilic on 23. 4. 2018

I’ve been told I was rare

Having in mind that the tests on Facebook do not always put me in the “special” category based on my eye color or on the side I usually sleep on and the shape of my toenails, I have completed a different and a lot more legitimate test and it turned out that I am a […]

Posted by Ana Ilic on 15. 2. 2018

Rekoše mi da sam retka

S obzirom da me testovi na Fejsbuku ne strpaju uvek u retke na osnovu boje očiju, ili strane na kojoj spavam, oblika noktiju na nogama, ja sam uradila jedan drugačiji i mnogo legitimniji test, i ispalo je da spadam u 0.000001% svetske populacije! Test se zove – „Da li i vi imate mutirani gen?“ Rezultat […]

Posted by Ana Ilic on 8. 2. 2018

Novo doba je “Bez ljubavi” za ruski film

Sadržinski pristup filmu može postaviti tri pitanja: o čemu on govori? (tema), šta on priča? (fabula) i šta on kaže? („teza“). Postoje filmovi koji nemaju odgovor na neki od ovih pitanja, ili daju slabašne i tanke odgovore. Ruski se film neretko odlikovao kratkim i prostim temama i fabulama, ali se ponosio jakom „tezom“. Nekada su […]

Posted by Ana Ilic on 3. 2. 2018

25 meni najdražih filmova iz 2017.

Gledam ove obimne knjige iz doba nemačkog idealizma kako se gomilaju jedna na drugu i shvatam da sam 2017. odgledala mnogo više filmova nego što sam imala slobodnog vremena. I kako se ispitni rok bliži, rekoh da napravim spisak 25 meni najdražih filmova iz 2017., jer je objava nominacija za Oskara još bliže. Inače, znam […]

Posted by Ana Ilic on 20. 1. 2018

Sakupljanje ljubavi

Darivanje je radost onome kome se poklanja, ali i onome ko poklanja. Pred nama su praznici i najlepši deo godine, vreme darivanja i potrebe da ljude koje volimo učinimo srećnim. To su posebni dani, koji bi svakom od nas trebalo da budu ispunjeni čarolijom, ljubavlju i pažnjom. Tim “Pod svetlom istine – Ana Ilić” vam […]

Posted by Ana Ilic on 6. 12. 2017

Da li je sreća najveća vrednost života?

Dugi i vreli letnji dani su najbolji za čitanje dvotonskih zbornika sa bioetičkim temama primenjene etike. (Ovo je samo poluironično 😀 ). Tako sam, čitajući, naišla na tekst koji brani pravo na život osoba sa hendikepom tako što taj tekst piše osoba sa jednim teškim hendikepom tvrdeći da je srećna. Završila je fakultet, ima muža […]

Posted by Ana Ilic on 4. 8. 2017

O Friedreich’s ataxia

Kada je Ana bila u prvom razredu osnovne škole počeli su prvi znaci ispoljavanja problema sa finim motornim veštinama. Rukopis oduvek nije bio sjajan a povremene „padove bez razloga“ smo pripisivali neprestanom jurcanju okolo, „višku“ energije, nepažnji i slično. Nismo previše obraćali pažnju na to, Ana je inače bila prilično i spretna i snalažljiva. Danas […]

Posted by Ana Ilic on 28. 1. 2017

Pet godina Pod svetlom istine

Sećam se koliko jako sam plakala kad mi je brat rekao da Deda Mraz ne postoji. Nisam plakala jer mi je nekakva iluzija bila raspršena, ja, zapravo, nikad nisam prestala da verujem u zimsku magiju. Plakala sam jer ta magija nije više mogla da bude u vidu Deda Mraza, pa onda nisam više mogla da […]

Posted by Ana Ilic on 24. 12. 2016

S jedne strane čovek ništa ne može sam, a opet čovek jedino može sam

Ovaj svet jeste ponekad tužno mesto, ali ne zato što su neke osobe rođene i boluju od retkih bolesti ili zato što postoje osobe sa invaliditetom, već zato što još uvek nedovoljno umemo da ih prepoznamo kao svoj važan deo. Tužno je što danas u 21. veku ljudi oboleli od retkih bolesti i osobe sa […]

Posted by Ana Ilic on 10. 9. 2016

Celog života me Tuta Bugarin klao u petak

Postoje  lepa, rana sećanja na osmehe, slike suze, mirise… I postoje sećanja bez čulnog pokrića, nema zvuka ni boje, samo sećanje na misli. Prvo takvo sećanje je početak misaonog postojanja, sve kasnije mu dođe razvitak i određivanje ličnosti u vidu misli. Moje prvo takvo sećanje je u vezi s bolešću. U devetoj su mi dijagnostikovali […]

Posted by Ana Ilic on 20. 7. 2016

To niko ne želi da zna, ali znanje je poželjno

Ne smem da hvatam i zapišem moje misli. Onda postaju zaista moje, a tad me određuju. Određen si na samo jedan način, a moglo je beskonačno mnogo da bude taj. Ma nije to, nisu takvi tragovi romantizma u meni, prevazišli smo to vulgarnošću. Čoveku u stvari i dođe da mu se skrase misli jednoćom sebe. […]

Posted by Ana Ilic on 22. 6. 2016