Pre neki dan je, meni veoma draga Lana Nikolić, objavila tekst „Kako žive mladi sa hendikepom u Srbiji“ (link: https://bit.ly/2K8TzpZ ) za koji mi je zatražila da kratko opišem svoje iskustvo. Takođe je uključila i iskustva još nekoliko mladih ljudi sa hendikepom, tako da je sasvim razumljivo što nije mogla u jedan tekst da smesti […]
I sve to čitam, I sve to slušam, I sve to znam. To sam osetila, Ne znam kad. Neke rečce kao da Naprave rupu U nekom zabarakadiranom Delu duše moje, I iz te rupe izbijaju, Ispadaju, razlivaju se Neke note koje kao da Nisu moje, A tu su, Mojim plašnjama mile. Znaću, ali Šapni mi, […]
Posted by Ana Ilic on 2. 4. 2018
Sada lebdim sa strane, topim se sa dahom užurbanih ljudi. Posmatram naivnu devojčicu dok sedi, čeka… Izgled te prostorije joj nije bio bitan, nije ni sada. Osim, možda, broj napuklih i čitavih pločica, tih par sati. Sanjaće još mnogo puta tu čekaonicu, samo bez ljudi. Isto zamorno svetlo, isti ustajali, lepljivi vazduh, isti vrisak iz […]
Posted by krojacevaskola on 15. 4. 2016
Oprostite vetrovi što sam vas suzama dozivala, Oprostite slomljeni dodiri što nisam od vas pobegla, Oprostite sjedinjene duše što vas nisam poznala, Oprostite urezane molitve što vas se nisam setila, Oprostite prozirni ljudi na papiru što ste mi značili, Oprostite spazmatični zagrljaji Što više ne hrlim ka vama, Oprostite jecaji neprospavanih noći Što mi više […]
Posted by Ana Ilic on 14. 4. 2016
Oči pune tuge gledaju u praznu tačku na nebu satkanom od mraka i bola. Jecaji tišine odbijaju se o nevidljive zidove samoće i paraju uši. Samo mrvica bezbrižnosti iz nje, pevuši pesmu o mladosti, o slobodi. Mladost nije prošla, ali ona ludost i lepota koja uvek ide uz mladost se krije od monstruma usamljenosti. I […]
Posted by Ana Ilic on 12. 4. 2016
Idem dalje, bežim, Krijem se: Dete mraka i prašine, Prati me u snu i zove na javi, Uspomene na strane, ali svoje nemire, Kao lepljiva crna smesa Koja preliva i krije stvarnost, Ali da ih barem ne vidim, Barem ne čujem, Prate me u snu i zovu na javi. Još uvek čujem jecaje, Jer nisam […]
Posted by Ana Ilic on 11. 4. 2016
Žestoki, površni poklopac stradanja, moga i tvoga. I nepovratni dašak, bura duše, monsun pogleda, povetarac laganja. Kad putujem kroz neka sela i vidim da ljudi koji su zaokupljeni mislima prave toliko malu senku na kubnoj osunčanosti, budem zahvalna što nisam ja ta koja svojim sitnim poslovima izgleda nebitno, neukusno i mučno podjednako nebitnim putnicima iz […]
Posted by Ana Ilic on 10. 4. 2016
Kad budeš znao kako da se osamiš, Da ne budeš usamljen, a nađeš svoj mir, Znaćeš kako sa ljudima. Kad budeš znao kako da budeš iskren, Da uvek kažeš svoje mišljenje, ali da ne povrediš nikog, Bićeš drag svima. Kad budeš znao kako da voliš, Da obraćaš pažnju, a da ne predaš svoje srce, Znaćeš […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
U životu vanrednih događaja i nezaobilaznih doživljaja, Na mestu gde vrvi od pogleda ispod očiju kad niko ne gleda, U trenutku sreće u nesreći, Dok eho podsmeha para uši tišinom, I u potpuno beskrajnom momentu, Javlja se osećaj savršene bistrine i prirodne logike, Usled neprekidne trke za genijalnom srećom i opštim znanjem. Neretko zaslužan za […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
U malom kutku na ivici sveta, Ona čeka, I željno čezne za tamnim obrisom njegovog lika u magli, Ona čeka, Sakrivena u jedinoj osvetljenoj sobi svoga uma. Ugušeni šapat vremena koji još uvek govori da je on živ, Polako se stišava, Tmurna sećanja od juče, Polako gube smisao, Zajednička slika prošlosti, Polako bledi, I blagi […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
Ne postoji više juče, vreme je stalo. Senke drugih krovova uvek iznad tvog doma, Hrapavo sunce uvek tvoje lice greje, Tragovi za tobom ne ostaju, Ožiljke samo lično nosiš, U vrelini sopstvenih suza, I tihih molbi vremenu, Tvoje oči sjaja ugašenih svetlosti Presecajući tamu traže slobodu u beskraju, Nedostižnu i neuhvatljivu, Onu koja je uvek […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
Padam, Jer sve zgažene slike posute pepelom boja Me guraju kroz prazninu tih sivih očiju, I vlažnim, zabačenim ulicama ne prolaze deca. Ustajem, Jer mogu da strgnem plastične lance i okove, Jer još uvek prepoznajem drhtanje muljevitih ruku. Verujem, Jer ne vidim nadmene podvige skrivenih, I nisu me stigli jecaji uzvišenih standarda. Strepim, Jer naivnih […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
Sunce je zašlo, Počinje moja agonija, Svaka noć mi je abulija, Svaki san košmar, Onaj isti. Tone zvuk kroz hladnoću, Lome se krila malih ptica, Ruše se gnezda velikih, Neka krpe svoje idole, Sreća je bila previše sujetna. Stalna čežnja traži svesno bunilo, Ja joj samo obećavam oči Na taj danak, Ja joj samo dajem […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
Lakše je ako su to samo mali ljudi, nemih pogleda bez juče i sutra, naivnog sluha bez sumnjičavosti, slučajnog postojanja bez stvarnog života. Samo lutke, siluete, senke, van scene tvoje savesti i dok niko ne sluša tvoje monologe njima u odbranu sretaćeš njihova bleda lica i kroz tunel tvoje prezreve nesvesti, sudićeš im. Ne želiš […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
U poletu ili zajedno? Slušamo svoj histerični smeh Dok se obija o zidove Koje smo gradili večno, I odzvanja kao zvuk Šamara gladnom detetu. Da sumrak je isti Kad isti smo u mraku, Da nas dele crne mačke Kad nas kvasi noćna kiša, A spavamo u blatu, Sanjamo na krovovima, Bliži nebu. Da bledo gledamo […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
Svetlucavi trzaj, udari opet. Lice bledo, a crnina izbija Iz tupog pogleda, Postupci čisti, A namere su plakale. Kao okovi dodiri, Na daljinu samo, Strani sad, strani uvek, Bliski u nadanju. Po svom obrisu, U svojoj praznini, Priznaj i zaželi, Komadić sunca uveli, Odaj svest starini, Tu si samo ti. Plivaj u vremenu, Kao i […]
Posted by Ana Ilic on 30. 3. 2016
Iz perspektive desetogodišnjakinje… Ljubav nije kad za nekim goriš od želje, Ljubav nije kad nekome poljubac samo daš, Ljubav nije kad deliš s nekim samo veselje, Ljubav je neopisiva ako samo voleti znaš. Sreća nije kad si sebi uvek prvi, Sreća nije ako mnogo imaš, Sreća nije imati jednog druga tek, Srećan si samo […]
Posted by Ana Ilic on 29. 3. 2016
Masakr slutnje i energije, Stadijum poslednje volje, I pulsiranje vetrova, aluzija stručnih. Život k’o zastava se vije, Al’ ne stoji, nema postolje, Lebdi preko krovova, iznad kiša svih. Topi se u blatu, Nosi je slučajni ubod, Onda je reka spira, i ušću daje, Traži, kao, tugu predatu, Il’ beskrajni oštri svod, Nikad se ne stagnira, […]
Posted by Ana Ilic on 29. 3. 2016
Svest tebe van sveg svesnog Shrvala me reč lika psa besnog. Svet beše od pepela sazdan A lepota je ta koja ubija me vazdan, Lepota zamišljenih ritmova U srcima prašnjavih kipova, Nada, bol, strah, bes i veličanstvena ljutnja Slomljenu mladost zarobi hladna slutnja, I čekaš. I znaš. I tuguješ. Mesecu zvezdano nebo duguješ, Tišina odbija […]
Posted by Ana Ilic on 12. 3. 2016
Još jedna noć bez novih zvezda, Plamen struji venama, dlanovi gore, Bljeskovi uspomena peku, Strasnih uzdaha grohot, Da li je vredno buđenja…? Sutra kao da neće doći, Više snage treba da ustanem, Prošle su mnoge noći, A ja još uvek venem. Bez toga mogu li da živim? Bez prošlosti mogu li da se sećam? Bez […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Progonjena zvižducima snežnih koraka, Živeću u belom, Želeću samo svog osmeha svetlost. Videla sam lavinom zatrpane žudnje, I moći ću da nastavim, Moći ću da izbledim sliku ignorisanih patnji. Videla sam ostrih reči rane I krvavih suza žrtve, Moći ću da ih zaboravim, Moći ću da okrenem glavu i čujem samo potop. Dodirnula sam dokaze […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
I, on je klečao… pred praznim mimohodom, pred udarom suštine, pred oholim i čistim plastikama… Slagao je da zaveštava svetost, ko da mu veruje… a kako da ne? “Nisi dostojan, seti se.” Ma nije bilo teško pomeriti slatko jezero, Ili poljubiti nevinost, Biti hladan, ili ne, Pa nije mnogo ni drhtalo, A je li bilo […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Probudiš li se sa pitanjem da li si budan, Da li ž¦iviš, Da li je rano da se smiriš, Da li si uspeo sve da vidiš? Pitaš se da li si jedini koji se sklupčan u suzama plaši kad je oko tebe tama… Pitaš se kada je počelo da boli to veliko srce što hoće […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Volimo tako cinično, I tako otuđeno. Strahujemo tako ponosno, I u neverici. Pašćemo snishodljivo, I tajno. Bića proviruju iz strašnih snova, Dok ih prati magla, I samo reči nestvarnih Okrenuće nam glavu, Jer nam ne veruju, Jer su otuđeni, Jer mi smo oni… Nebeski prozor treperi, Satkan od devičanske čistote, A pakleni i blagorodni uzvici […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Prvo sam mogla, ali nisam umela. Onda nisam umela jer više nisam mogla. A sad mogu jer umem. Beskrajan osmeh Nisam imala ništa, U vremenu kada su svi imali, I nisam želela ništa, U vremenu kada je sve bilo moguće, I nisam umela ništa, U vremenu kada je sve bilo lako. I onda sam shvatila […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Kad se strah i tama ušetaše u kuću sreće, Ostadoh samo ja, na ivici prozora, I snovi vrištaše; Kroz pukotinu u mom pogledu vidi se jad, Nisam morala da kažem da bi to svi znali, Tresak bola zaplovi kroz male hodnike sa sobama, Punim ljudi, Pružaš mi prst spasa, ali meni treba cela ruka, Nije […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Tu sam da vas lažem, Da nisam sebična, Da umem zagrliti zvezde, a da ne vraćam senku, Da veliki plaču, Da srećem retke, Da se menjam, Da verujem u duhove ideja, Da su tanki i bledi pogledi, Da je svaka zora svoja, Da sam zaboravila, Da nije uzalud, Da znam, Da volim, Da praštam… A […]
Posted by krojacevaskola on 9. 3. 2016
Ja, kao podvrsta podvrste, ne objašnjavam zvezdane oči, objašnjenje i sama tražim. Ja samo volim statiste… Nekad čitam svoje pesme i pitam se zašto su toliko čudne… zašto sam ja toliko čudna. I da li svi mogu da vide koliko su morbidne. Nadam se da neko može uživati u čistoj poeziji koja kao aura moje duše […]
Posted by Ana Ilic on 1. 3. 2016
Ova knjiga, koja mi toliko znači, ne bi nastala bez svih onih koji su me hrabrili i davali podršku da istrajem. Zato, danas, s mojih šesnaest godina, s optimizmom i smelošću, pozivam one koji možda misle da ne mogu, ne znaju ili ne smeju, da slobodno kroče u svet umetnosti. Jer, kad vole, onda i […]
Posted by Ana Ilic on 28. 2. 2016