Sakupljanje ljubavi
Zamišljam sreću. Liči na ono što je u vazduhu dok me onako milo gledaš. I zvuči kao onaj krik što mi se otrgne i koji bi trebalo da bude osmeh, ali ipak zvuči samo kao da kidam deo duše i poklanjam ti ga. A čini se i da sve što radiš zbog tih osmeha. I zbog viršli.
Mislim da si ti najiskreniji deo mojih osećanja. Mogu da varam, da lažem i samo ti ćeš znati sve okrutno u bodežima mojih reči i volećeš me zbog toga. Eto, to je ono što neću da priznam, čega sam se najviše plašila kad si razumeo moj pogled.
Najteže mi je bilo da se naviknem na tvoje pokrete, one najmanje. Svaki me je učio da ima nečeg što je život u osećanjima i stvarnost istih. Možda ja previše prosto gledam na sve to, ali jasnije te volim.
Sinergija jednog bića bezbrižnosti i jednog napetog je čudna sama za sebe. A nije u mojoj kontroli, ti bolje znaš kako to funkcioniše.
Sećam se jedinog puta kad si mi bio stran. Prvi put kad si mi bio u krilu i zadnji put kad sam bila svesna toga.
Prkos u tvom stavu daje najviše čari tvojoj odanosti.
Obožavam to što sa ponosom nosiš svoje ime – Niki Siks. Kao da znaš ko je on i koliko mi znači. I to što voliš Guns N’ Roses i što zajedno možemo da slušamo „Dream On“ i da nađemo utehu jedan u drugom kao onog dana kad sam ja lutala u besovima svojim, a ti si bio mali i uplašen i nesiguran.
Razumem tu nesigurnost. Možda je to iza nas i možda je to očekivano i normalno za svakog, ali verujem da nije bilo lako. Treba vremena da se naviknemo na telepatsku komunikaciju. I da je naučimo. A sve je to lakše bilo kad smo odbacili realnost svojih razlika.
Zastanem kad mašeš repićem. Ne ostaješ bez svrhe. Divim ti se.
________________________________________________
U petoj knjizi Bestseler serijala “O psima i ljudima” prof dr Ratka Božovića i Marijane Rajić pod nazivom “Ne ostavljaj me“, među četrdesetak autora (Raša Popov, Vesna Čipčić, Ivan Mrđen, Jelena Milić, Miki Perić, Andrea Lekić, Aleksandar i Katarina Rašić, Vladimir Terzin, Biljana Lukić, Bogdan Ibrajter Tane, Dragutin Guta Jakovljević, Nikola Mijailović, Nataša Ristić, Vesna Coka Nestorović, Aneta Farago, Staša Vukadinović, Željka Zebić, Milan Kamponeski i drugi), nalazi se i priča-ispovest Ane Ilić o odnosu sa svojim psom koji je poklon Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije dobijen na promociji njene prve zbirke pesama u Beogradu 2012.
Ovo je knjiga kojoj su psi samo povod, a zapravo je priča o životu, o nama samima, o našim naravima sa svim dobrim i lošim što nosimo u sebi i onome što je od nas vreme u kome živimo napravilo.