Ivan Vukićević
“Prošlo je neko vreme, a onda sam skoro čuo za vrlo mladu ali veoma nadarenu pesnikinju Anu Ilić iz Vladičinog Hana. Na promociji njene knjige „Pod svetlom istine“ shvatio sam da, iako je duplo mlađa od mene po godinama, po pisanju poezije i zrelosti razmišljanja uopšte od mene je duplo starija! Ova devojčica takođe je osoba obolela od retke bolesti – sa devet godina je utvrđeno da boluje od Fridrajhove ataksije. U životu sam sreo mnoge „muškarce“, žive i zdrave, koji su često znali da mi pričaju „kako je život težak i svet nepravedan“ zbog nekih minornih stvari. A onda upoznate jedno predivno žensko detinje biće za koje shvatite da je već sa devet godina bilo suočeno sa strepnjama i strahovima kakve mnogi od nas nikada nisu mogli ni da zamisle da postoje. I niko ko nije imao prilike da je uživo sretne i čuje, da pročita njene stihove, nije imao prilike da na trenutak zastane i oseti koliko ova devojčica zrači nekom unutrašnjom snagom i mudrošću. U ovom svetu gde u mainstream kulturi na svakom ćošku sve vrvi od nekih plitkih i tričavih ideja i stavova, Anine misli i poruke bile su izvor nadahnuća.“
Ivan Vukićević, Novi magazin, 2012.
“Naspram mnogih, oni su polubogovi”