Onima koji razumeju njen osmeh
Čudesna devojčica obolela od retke bolesti Fridrajhove ataksije nedavno je u Beogradu predstavila svoju drugu zbirku pesama „One zvezdane oči“. Gosti su imali priliku da čuju njene divne stihove, ali i da vide s koliko se hrabrosti i snage ona bori protiv životnih nevolja, uz bezrezervnu podršku porodice.
Do svoje devete godine Ana Ilić iz Vladičinog Hana se nije razlikovala od vršnjaka. Možda jedino zbog odličnih ocena u školi. Onda se iznenada susrela sa nepoznatim medicinskim terminima, ali i krajem bezbrižnih dana svog detinjstva.
Obolela je od Fridrajhove ataksije, retke i teške bolesti za koju za sada leka nema. Život je nastavila u invalidskim kolicima uz niz drugih oboljenja – kardiomiopatiju, skeletni deformitet, mišićnu slabost i dijabetes.
Svoju životnu borbu pretočila je u stihove pre dve godine. Bila je to Anina prva zbirka „Pod svetlom istine“. A, kakvo je svetlo Anine istine možda najbolje govori podatak da su se te pesme našle u Antologije najlepših ljubavnih pesama srpskih pesnikinja autora Gordane Simeunović. U antologiji su predstavljene dela pesnikinja, od monahinje Jefimije do mlade Ane Ilić.
Nije Ana posustala pred dramom koju joj je život priredio. Ovog jula, predstavila je drugu zbirku pesama „One zvezdane oči“. Posvetila ih je onima koji razumeju njen osmeh. Promociji u beogradskoj knjižari „Delfi“ prisustvovali su pored autorke i njene porodice, Ivana Kuzmanović, pokrovitelj izdanja, Žaklina Kiš, urednica izdanja, Ljubivoje Ršumović, pesnik i posebno drag gost – Marko Šelić-Marčelo, reper i pisac. Poseban jer su Marčelovi britki stihovi bili inspiracija Ani da se lati pera. Nije ovo bila samo promocija pesama, već i prilika da se ovoj mladoj devojci olakša borba sa opak bolešću. Gosti su imali priliku da „po meri srca“ kupe novu zbirku pesama. Dakle, koliko ko ima da plati. Cene nije bilo.
Cenu nema ni Anina snaga da nastavi dalje, završi srednju školu, upiše studije filozofije u Nišu i svojim stihovima ohrabri ljude sa sličnim problemima. Cenu nema ni snaga njene porodice, majke Ljiljane, oca Gorana i brata Nikole. Ne govore mnogo Ilići o troškovima Aninog lečenja, ni posebnoj hrani za svoju ćerku, za koju izdvajaju tri puta više nego za svoje obroke.
– Ako me pitate kako živimo, ni sama ne umem da vam odgovorim. Najviše nas brine sada odlazak u banju. Od kako je obolela Ana dva puta godišnje provodi po 21 dan na rehabilitaciji. Prema pravilniku RFZO, Ana nema pravo na banjsko lečenje, iako je to jedino što moderna medicina nudi kao odgovor na bolest. Pomaže joj klima, radna i fizikalna terapija u banji Gornja Trepča kod Čačka. Ali, banja nije u sistemu RFZO, tako da se naša molba odbija, kaže otac Goran.
– Veruju Ilići da će i ove godine Ana da ode na potrebnu rehabilitaciju. Barem do sada je bilo dobrih ljudi i donatora koji su im pomagali u životnoj drami u kojoj su se našli. A, kakva je Ana Ilić? Čudesna devojčica iz Vladičinog Hana, kako su je mnogi opisali, ne samo da svojim stihovima pleni, već i odmerenim britkim rečenicama. Kako kaže, poeziju neće da zapostavi, iako je od jeseni čeka veliki zadatak – studije filozofije, koje je upisala u Nišu.
Jelena Bošković
VIVA magazin, Ilustrovana politika
12. avgust 2014.