Da se oslobodim okova misli, da poletim, da moj duh ode daleko i da živim poeziju…
Ljudi teže sreći ali ona kao da je nedostižna. Ne znam da li sam ikada upoznala nekog srećnog ćoveka. Mislim da treba obratiti pažnju na suštinu a moja suština je da postojim i stvaram. Ne vidim drugi način da se približim sreći koja ustvari kao da je izmišljen pojam u našim glavama. To verovatno zvuči depresivno ali nije tako, ustvari deluje oslobađajuće: mnogo sam slobodnija sada kada nema ničeg da mi drži misli, da mi drži volju; moja volja može da ide ka bilo čemu, ne moram više da imam volju samo za nekakvom srećom koja kao da je nedostižna. Kada tako postavite stvari, sreća i nije tako bitna osim onih malih, svakodnevnih trenutaka sreće. Ja ih sakupim i kažem – to je sreća, koliko god da nije trajna, moja je.
Imam mir sa sobom i nisam tužna, nemam zbog čega da tugujem. Imam zbog čega da nastavim: hoću da se obrazujem, da se potpuno oslobodim svih okova misli, hoću da poletim, i da moj duh ode daleko i da živim poeziju.
Ana Ilić
Milena Vidojković
Iz sasvim drugog ugla
Belle Amie popodne, Belle Amie TV
13. septembar 2016.