Ivana Dimić
O zbirci pesama Ane Ilić „Pod svetlom istine“
Za pesnike, mladost ne predstavlja prepreku. Artur Rembo je svoje najbolje, kao i sve pesme uopšte, napisao do svoje 21. godine. Dakle, to što pesnikinja Ana Ilić u svojoj zbirci sabira pesme od svoje jedanaeste godine pa do šesnaeste, ne smanjuje njihovu poetsku vrednost.
Zbirka „Pod svetlom istine“ u sebi sadrži 23 pesme i jednu pesmu u prozi. Po rečima same autorke ove knjige, govore o njenoj bolesti i o njoj samoj.
Pesma „Suvišni cvetovi“ dočarava veliku i ozbiljnu patnju koja čoveka udaljava od svakodnevnice i preko bola dovodi do mudrosti.
Pesnikinja kaže: „Ti ćeš pod svojim suncem plakati“ i pita se:
„Da li su i moje oči zvezdane?
Ili su sada prazne jer su zvezde bile padalice i,
u obliku sjajnih želja sagorele u svemiru?“
Pesma „Plavi zakloni“ pobeđuje patnju voljom o kojoj svedoči mnoštvo glagola, te sadržaj stihova „Živeću“, „Želeću“, „Moći ću“ i stihom koji dvostruko potvrđuje odluku:
„Živeću u belom,
Želeću samo svog osmeha svetlost.“
Pesma „Slutnja i strah“. Svaki stih započinje glagolom koji izdvojen jasno opisuje sadržaj i ritam pesme: „Padam“, „Ustajem“, „Verujem“, „Strepim“, „Bežim“, „Nestajem“, „Sanjam“. Poslednji stih glasi:
„Sanjam,
Jer još su samo snovi ostali netaknuti
Od nespretnih nemara slučajnih silueta.“
Pesma: „U sjaju bezbojnih kiša“ je lirska, elegična pesma koja svedoči da je duševni bol jači od fizičke, ali da dragocenost autentičnog doživljaja proizvodi poeziju.
Pesma: „Prva i zadnja“ u kojoj se pesnikinja pita:
„Da li je vredno buđenja…?
… „Sutra kao da neće doći…“ je izuzetan poetski iskaz koji se završava potresnim pitanjem:
„Da li ću ikad da pobedim veštačke snove?“
Vredno je pomena da u pesmi: „Bez naslova“ pesnikinja kaže:
„Znam, izvućiću se ja, umiću se bistrom vodom,
I sprati taj pogled.“
Cela zbirka je svedočanstvo o bolu, borbi i patnji, i pobedi koja Anu Ilić kali i čini pesnikinjom čije nove stihove čitaoci mogu s radošću da očekuju zbog njihove snage, lepote i istinskog doživljaja koje proizvode što je i svrha pesništva. Dirnuta sudbinom i poezijom Ane Ilić završiću ovaj napis o njenoj knjizi citatom poznatog svetskog klasika. Horhe Luis Borhes u jednoj svojoj pripovetci kaže:
„Troje dužnosti su dužnosti svakog čoveka:
da budeš pravedan i srećan. Sam sebe moraš spasti. Ako je šta ostalo od tvog greha, ja ću ga preuzeti na sebe.“
S poštovanjem,
Ivana Dimić, pisac i dramaturg