Pet godina Pod svetlom istine
Sećam se koliko jako sam plakala kad mi je brat rekao da Deda Mraz ne postoji. Nisam plakala jer mi je nekakva iluzija bila raspršena, ja, zapravo, nikad nisam prestala da verujem u zimsku magiju. Plakala sam jer ta magija nije više mogla da bude u vidu Deda Mraza, pa onda nisam više mogla da je dokažem, nisam znala gde da je tražim. Na ovaj dan, pre pet godina, ona je mene našla i razotkrila mi se njena najveća tajna, za koju i nije fer da bude tajna, pa ću da vam je kažem – magija je uvek ljudska! Dotakne delo nekih ljudi i onda je to delo u sećanju uvek magično, i time se prenese u samu osobu, koja, takođe, biva magična, kao Ivana. Ako joj je to što je učinila da opet verujem malo doprinelo da sjaji još čarobnije i čudesnije, onda sjajim i ja sad. A moj brat je povukao sve što je rekao, sad verujemo čak i u Deda Mraza.