Veruj u svom srcu

Probudiš li se sa pitanjem da li si budan,
Da li ž¦iviš,
Da li je rano da se smiriš,
Da li si uspeo sve da vidiš?

Pitaš se da li si jedini koji se sklupčan u suzama
plaši kad je oko tebe tama…
Pitaš se kada je počelo da boli
to veliko srce što hoće da voli…

Upali ugašenu baklju istine,
Osvetli mrak oko tebe,
Osvetli sreću da te vine u visine,
Neka se ovoga puta tuga i suze od straha zalede…

Prati korake unazad,
Traži mesto na kojem si izgubio veru,
Ne pitaj se stalno kad,
I ne idi uvek u istom smeru…

Ona je uvek blizu, tu,
Ne napušta nikad,
Možda ti napustiš nju,
A ni ne primetiš kad.

Budi srećan zbog svega što imaš i znaš,
Kad ti je loše seti se toga,
Nikad ne gubi nadu iz srca svoga,
I nemoj nikom da je daš…

Pesma je napisana sa 11 godina