Stub odlaska

Sunce je zašlo,

Počinje moja agonija,

Svaka noć mi je abulija,

Svaki san košmar,

Onaj isti.

Tone zvuk kroz hladnoću,

Lome se krila malih ptica,

Ruše se gnezda velikih,

Neka krpe svoje idole,

Sreća je bila previše sujetna.

Stalna čežnja traži svesno bunilo,
Ja joj samo obećavam oči
Na taj danak,
Ja joj samo dajem želju,
Ali uvek gasi svetla za sobom,
Ispred mene.

Mlečni se zraci trljaju jedan o drugi,

Guraju se i šušte,

Vrište i igraju,

Ne želim ih,

Ne žalim ih,

Kad utihnu plamenovi,

Osmeh je kraj…