Sećanje na rupu vremena
U životu vanrednih događaja i nezaobilaznih
doživljaja,
Na mestu gde vrvi od pogleda ispod očiju
kad niko ne gleda,
U trenutku sreće u nesreći,
Dok eho podsmeha para uši tišinom,
I u potpuno beskrajnom momentu,
Javlja se osećaj savršene bistrine i prirodne logike,
Usled neprekidne trke za genijalnom srećom
i opštim znanjem.
Neretko zaslužan za oštra skretanja u životu,
Ovaj prolazno-trajni osećaj je neuporediv sa bilo
kojim precenjenim osećanjima,
Sekunda odgovora, zapažanja neprimetnog,
iznenadnog shvatanja neshvatljivih okolnosti,
Kao nezaustavljivi voz, koji prolazi neobično brzo,
ostavlja za sobom sumnje.
I ako jedan minut ne budemo sigurni da je bio tu,
Ako ne uočimo trag njegove prolaznosti,
Ostaviće nas zauvek opipljivim ljudskim verovanjima.
Pesma je napisana sa 15 godina
Govori: Vladislav Mihailović, glumac pozorišta Atelje 212