Sanjati u burgundskom

Svest tebe van sveg svesnog
Shrvala me reč lika psa besnog.
Svet beše od pepela sazdan
A lepota je ta koja ubija me vazdan,

Lepota zamišljenih ritmova
U srcima prašnjavih kipova,
Nada, bol, strah, bes i veličanstvena ljutnja
Slomljenu mladost zarobi hladna slutnja,

I čekaš. I znaš. I tuguješ.
Mesecu zvezdano nebo duguješ,
Tišina odbija taj smeh prazan,
Dođe u belom, od krvi iz očiju zamazan,

On, bez tamnog dima večno goreći,
On, od vremena malih smrti veći,
I voleće bez srca, udahnuti bez sata,
Sećanje o sreći zrelošću izdata,

Jer mi ga sami dvolično žalimo
Samo onom vatrom ga palimo,
I onim beskrajem trenutak nesvesti sramimo,
Nadajući se da dušu tim sećanjem namamimo.

Onaj džukac raskošne tišine prokle, i zareža
Sa poniznom suzom šudrog staleža:
Drhtim na daljinu, a ti živi usput,
Zanavek rečenom srećom nadahnut.

Na međunarodnom pesničkom konkursu “Savremeni pesnici 21. veka u čast Jesenjinu” (2015.) posvećenom jubileju 120 godina od rođenja velikog pesnika, pesma Ane Ilić „Sanjati u burgundskom“, zajedno sa još 96 pesama domaćih i stranih autora, u ediciji „Poezije misli“ izabrana je za antologiju savremenog pesništva 21. veka „Snovi injem posuti”.