Sami u kući (sa hendikepom): O kuvanju, kupanju i ostalim svakodnevnim izazovima
Naravno, volim kad sam sama. Valjda svako voli kad može da se „ispriča” sam sa sobom na koji god način. Ja, na primer, recitujem poeziju, što je jako glupo, ne jer je radnja glupa (divna je), nego ja izgledam glupo u svom neumeću.
Za nas sa hendikepom, ljudi misle da smo se izgubili ako smo sami. I u prodavnicama je uvek tu prodavačica da mi dohvati nešto što me ne zanima, ali to nije bitno, jer, zaboga, ja to ne bih mogla sama da dohvatim. I u kući je tako – čak i kad nakon iscrpnog pregovaranja prihvate da neće nilski konj da mi upadne u sobu i ubije me ako ostanem sama, njih i dalje bespotrebno grize savest i čude se posle kako sam dohvatila i upalila grejalicu s drugog kraja sobe.
Neka ostane misterija kako uspevam to sa grejalicom, jer, ako ispadne da se mučim, ljudima će odmah biti žao i želeće da mi pomognu, a ja tek u toj situaciji se zapravo setim da mogu sve.
Ana Ilić
“Dnevnik hendikepa” za Vice pisali su još: Dejan Vida Petković, Ana Jovčić, Nevena Tarlanović, Jelena Radović, Milica Janković, Siniša Boljanović, Milesa Milinković, Siniša Tucić, Biljana Nedić i Lana Nikolić koja je ih je za ovu priliku i okupila.