Bila sam u mraku, sada više nisam
Bila sam u mraku, sada više nisam. I ne volim da se osvrćem na to vreme. Samo kad moram. Ja „to“ zapišem u pesmi i zato ih ne pamtim, zato ih ne čitam, jer „to“ je iza mene i volim što je iza mene. Ne želim da me vraćaju, ja hoću više da se smejem, neću da se sećam kako je bilo kad sam morala da napišem nešto da bi mi bilo lakše.
“Anin primer je samo jedan u nizu koji govori da država ne sme više da prepušta mlade ljude, bolesne od teških i retkih bolesti da se snalaze sami. Neophodna je pomoć šire društvene zajednice jer, najčešće, roditelji ovakve dece ne mogu da obezbede novac i za najosnovnije stvari koje se tiču svakodnevnog života a kamo li za lekove i lečenje.
A pesme koje je napisala Ana nisu napisane da bi molile za pomoć, one su naprosto spoznaja težine života u kojem se našla i način da sebi pomogne da izađe iz tame. Anine pesme su prezrele ne samo za njen uzrast već i za mnogo starije. One teraju čitaoca da potraži odgovore na najvažnija životna pitanja i svojim pesmama Ana udara šamar svima onima koji ne umeju da se suoče sa težinom života i ne umeju da žive.”
Milena Vidojković
Slike dana, Belle Amie TV
27. April 2013.