Anino isceljenje poezijom
Ana Ilić iz Vladičinog Hana sa nepunih deset godina saznala je da boluje od Fridrajhove ataksije, retke i neizlečive bolesti, ali i otkrila dar za pisanje. Uz podršku grupe pisaca objavila je pre dve godine prvu zbirku pesama “Pod svetlom istine”, a nedavno objavila i drugu knjigu stihova “One zvezdane oči”.
Stvaranje je kao da mačetom sečem svoje bitisanje, komadiće cedim u svaku pesmu i onda ih sišem kad me stigne crno-beli bezdan ljudske duše, kaže pesnikinja Ana Ilić.Pesmom se voli, a novu zbirku “One zvezdane oči” vidi kao još jedan skup spaljenih reči, najčudniji i najmorbidniji. Zvezdane oči ne objašnjava, već objašnjenje i sama traži.
“Poezija je život, a poezija je nekad i više. Sada će neki umetnici da se naljute, ali tako je. Nekad pomislim da je to ne kazna, ali da to moram da izvršavam, ali suština je da kad izađe iz mene jer to je blagoslov“, objašnjava Ana.
Za nju koja poeziju rađa poezija je isceljujuća, za onog koji njene stihove čita – razbuđujuća i otrežnjujuća.
“Kad kaže, recimo, u jednoj pesmi ‘greh je ubiti drozda, ali greh je i voleti ga…’ u tim stihovima vidi se, u stvari, njena odluka da na život gleda kao na ono što je, a ne na ono što bi trebalo da bude, što nam neko omogućava, daje nam. Zapravo, Ana je shvatila da je život sada, a ne sutra”, kaže čuveni pesnik Ljubivoje Ršumović.
Za svoju poeziju Ana je dobila nekoliko priznanja. Pesme su joj objavljene u internacionalnim zbornicima, kao i u antologiji “Najlepše ljubavne pesme srpskih pesnikinja”.
Od jeseni će u Nišu studirati filozofiju. Kvalitet njenog daljeg lečenja i školovanja umnogome zavisi od donacija po meri srca davalaca.
Gordana Glavinić
RTS
24. jul 2014.
RTS1, Nacionalni dnevnik: