Kada život počne da nam gasi snove, duša progovara stihovima
Kada je od svoje devete godine krenula u spoznaju surovosti života i borbu protiv bolesti za koju još uvek nema leka, Anina duša je rešila da progovori stihovima
I kao što sve biva slučajno, a ustvari život nas uvek sa razlogom dovodi do tih slučajnosti, tako je i jedna zbirka pesama stigla do nas u Toronto.
Kako se raðaju tvoji stihovi, pitala sam Anu Ilić, pesnikinju čije su me pesme duboko potresle. I da joj ne znam godine, i da ne znam izvor tih rima, rekla bih da čitam poeziju nekoga ko je iza sebe ostavio godine i godine bolnog života.
– Moje pesme dolaze iz bola – rekla je, a njena životna priča govori ostalo.
…”Jer niko ne udara jače od života“, vape stihovi i kroz par odgovora upoznajemo šesnaestogodišnju pesnikinju, Anu Ilić iz Vladičinog Hana, rođenu 25. decembra 1995. godine.
Nisu ovo obični stihovi, nije ovo obična pesnikinja, niti su njene pesme kajanje i želja. U rimama ove tanane duše, priča sudbina i sadašnjost bola, pomirenost sa onim što bilo je juče, borba sa svim što je danas, i rat prihvatanja onoga što dolazi.
Kada je od svoje devete godine krenula u spoznaju surovosti života i brobu protiv bolesti (Fridrajhova ataksija) za koju još uvek nema leka, Anina duša je rešila da progovori stihovima.
________________________________________________
Fridrajhova ataksija je progresivan neruološki poremećaj, uzrokovan genetskom mutacijom usled čega se javlja nedostatak vitamina frataksina koji reguliše nivo i preraspodelu gvožđa u organizmu. Kako ovog proteina nema, ili ga ima nedovoljno, gvožđe se nagomilava u tkivima do abnormalnih vrednosti, što ima za posledicu stvaranje toksina – slobodnih radikala (oksidantni stres) koji onda vrše napad na nervni sistem, mišiće, srce, pankreas… i to tako što oštećuju mitohondrije ćelija i na kraju ih ubijaju, rezultat svega je stanje bolesti. Počinje sa simptomima od 5 do 15 godine života. Verovatnoća da se FA dobije je 1:50000!
________________________________________________
“Još jedna noć bez novih zvezda,
Plamen struji venama, dlanovi gore,
Bljeskovi uspomena peku,
Strasnih uzdaha grohot,
Da li je vredno buðenja…?”
___________________________________________
U čeljustima bolesti, Ana Ilić nam donosi stihove o stotinama mudrosti i stotinama stisnutih uvelih cvetova i o svemu što nastaje u varljivom vodenom odsjaju.
O tome kako je otkrila pesnika u sebi, Ana kaže:
– Taj deo mene nikad nije bio novost da bih ga otkrila. Razvijali smo se uzajamno.
Ko je pesnikinja u tebi, a ko si ti?
– Pesnikinja u meni je moj vodič, a ja sam njen sledbenik.
Ako je ko pita kako u njoj nastaju pesme, Ana odgovara:
– To bi se moglo opisati samo jednom rečju – bolno!
Pokušavajući da razvedrim mladu pesnikinju, da pobegnemo od sumornih tema, interesujem se kako izgleda život sa vršnjacima u Vladičinom Hanu.
– Meni nikad nije dosadno kad sam s njima, kaže. Nemamo prednosti velikih gradova, ali pošto mene sirovost posebno fascinira, verovatno me i jednostavnost našeg druženja najviše zabavlja. Ljudi s kojima provodim vreme su posebni i stereotip primitivizma koji se vezuje za provinciju je smešan.
Na moje pitanje šta bi poručila svojim vršnjacima, Ana kaže:
– Ako i znam nešto što drugi ne znaju, onda to poručujem svojom poezijom. I mislim da je isključiva subjektivnost mojih pesama ono što sam želela da postignem.
O čemu najčešće razmišljaš?
– Često mi misli zadrži neka knjiga, slika, film, pesma… Kada me nešto zainteresuje, analiziram to dosta dugo iz raznih uglova, dolazim do zaključka i onda do čvrstog stava. Ne dozvoljavam da mi nešto što izgleda bezizlazno, nerešivo, ili mutno, prevlada. A kreativne misli uvek lutaju…
________________________________________________
“Probudiš li se sa pitanjem da li si budan
da li živiš
da li je rano da se smiriš
da li si uspeo sve da vidiš”
________________________________________________
Ne postoje reči, ne postoje ni stihovi, ni kletve u najgoroj patnji iznikle, ni suze koje bi mogle da prenesu istinu o borbi Ane i njene porodice za svaki novi dan koji dolazi.
– Hiljadu puta su mi pesme prošle “kroz ruke”, ali nisam mogao da čitam. Valjda sam jedini do nedavno bio koji ima knjigu kod sebe, a da je nije pročitao. Verovatno sam subjektivan, ali kao roditelj, kao Anin otac… prejako je to za mene. Počnem i ne ide… onda krenem na drugu pesmu – isto, knedla u grlu… Nekako sam smogao snage, najviše jer sam na njenoj fb-stranici morao da kucam stihove. Kad čovek pročita knjigu od početka do kraja, shvati da je ona jedan veliki “aplauz” životu kaže Anin otac Goran i dodaje – Ana je pomogla meni, naterala me da razmislim o nekim stvarima u svom životu. Skoro da sam mogao da osetim njenu bol, kažem skoro, jer niko zaista ne može i da pojmi kroz šta ona prolazi osim nje i drugih obolelih od te bolesti. Ana je oduvek, baš oduvek (ne znam odakle joj to), takoreći od kad znam za njene želje, govorila da će živeti u Parizu! Zbog toga je i u trećem osnovne upisala pored engleskog i francuski jezik… Ali život gasi snove.
Požrtvovanost majke Ljiljane, koja je uz Anu u svakom trenutku i u isto vreme bedem, stub i uporište starijem sinu Nikoli, sa svojim mužem u svakodnevnoj borbi za goli život čuva toplinu doma porodice Ilić.
Koncerti, promocije, ljudi dobre volje, velikodušno u ovom vremenu prepunom previranja, gde svako boluje svoju bol, gde svako priča svoju priču, pokušava da bar malo pomognu u borbi porodice Ilić protiv nemile sudbine koji je lako mogla da bude sudbina bilo koga od nas.
Ove godine obeleženo je 100 godina roðenja Dr Saše Božović, književnice, ratnog komandanta i humaniste. Pamtimo je po “Tebi moja Dolores”. U zbopniku radova “Iskre ljubavi” kojim je obeležen ovaj događaj u organizaciji Društva “Dr Saša Božović” iz Beograda, našla se i Anina pesma.
Promocija knjige u Beogradu je bila nezaboravan doživljaj kako za Anu, tako i za prepunu salu ljubitelja poezije i onih koji su došli da daju svoju podršku. Ovacije, suze, aplauzi i Ana koja je predstavila sebe i svoju poeziju. Svetlana Polak, pesnik, romansijer i scenarista, zajedno sa književnicom Ivanom Kuzmanović bila domaćin večeri uz čiju je pomoć sa brojnim književnicima iz Srbije pomognuto štampanje Anine knjige. Stihove su čitali Milica Milša, Ivana Kuzmanović i Jelena Bačić Alimpić. Svi sa istim ciljem – da bude besprekorno, dali su sve od sebe jer stihovi talentovane i hrabre Ane Ilić to i zaslužuju.
U Domu kulture u Vladičinom Hanu održana je takođe jedna od promocija knjige. U prisustvu više od 200 ljudi, pesme su govorili gosti iz Beograda Vanja Bulić, Svetlana Polak, Milan Dobričić. Stihove iz knjige čitale su Anine drugarice iz gimnazije Dubravka Ranđelović i Stefanija Milanović. U muzičkom delu nastupili su gitaristi Bata i Igor, a domaćin promocije bila je Svetlana Jovanović Nikolić, novinarka Radio Vladičinog Hana. Ovo emotivno veče bilo je prepuno suza i divljenja hrabroj i rečitoj Ani.
Najveću podršku Ana je dobila od svojih drugara iz Vladičinog Hana koji su raznim akcijama i humanitarnim manifestacijama bili uz nju, drugaricu koja će za njih uvek biti kreativna, vesela, talentovana i pre svega hrabra. Inače, do sada su održana četiri humanitarna koncerta za kupovinu lekova koji su neophodni Ani. Učesnici su bili grupe Neverne Bebe, Kraljevski Apartman, Kerber, Alogia, Osvajači, Ðorđe David&Death Saw… Preduga bi bila lista humanitarnih akcija i ljudi koji su pomogli da ova knjiga ugleda svetlost dana, ali ne možemo a da ne istaknemo Ivanu Kuzmanović.
Promocija knjige Ane Ilić “Pod svetlom istine” biće održana u Torontu, u organizaciji Sprskog Pozorišta Toronto. Sav prihod od prodaje knjige biće poslat Ani za lečenje.
________________________________________________
Ana je svoju borbu pretočila u stihove. Njena knjiga je dosada prodata u 1000 primeraka. Pored interesovanja medija za Anu, treba napomenuti da je za kratko vreme uspela i sledeće:
na književnom konkursu u Vranju “Reči u boji” u konkurenciji 55 radova, njena pesma “Plavi zakloni” osvojila je drugu nagradu. Na književnim konkursima beogradskog “Poetskog ćošeta” i niškog udruženja “Branko Miljković” (“Između dva sveta”) – osvajala je nagrade, što joj je kao nagrađivanoj, omogućilo da plasira svoje pesme na stranice raznih zbornika. Na međunarodnom konkursu u konkurenciji 1441 pesnika iz Srbije, BiH, Hrvatske, Amerike, Novog Zelanda, Mađarske, Makedonije, Bugarske… ušla je među izabranih dvesta pesnika.
________________________________________________
Ljiljana Marković
Toronto Novosti
7. novembar 2012.
