Nisam sama, sada me vide
Ana ilić je čudesna devojka iz Vladičinog Hana koja je pored svog izuzetnog talenta i snažnog duha, dobila i usud – retku i neizlečivu bolest – Fridrajhovu ataksiju. Snagom svoje reči ona se sa bolešću bori, kao i sa svim pratećim teškoćama koje su zadesile nju i njenu porodicu.
Do svoje devete godine Ana se od svojih vršnjaka razlikovala samo po uspesima koje je postizala. Bolest joj se prikrala nečujno, iza leđa, i upravo tu zadala prvi udarac: skolioza kičme i kardiomiopatija. A onda je krenula progresivno i ofanzivno i za samo nekoliko godina smestila Anu u invalidska kolica, donela dijabetes i atrofiju mišića i onemogućila život bez stalne pomoći i nege njenih roditelja.
Kažu da nijedna nesreća ne ide sama, pa se ova brže bolje uhvatila pod ruku sa teškom ekonomskom situacijom u koju su Ilićevi zapali, ostavši bez posla. Ono što njihovu životnu priču čini još dramatičnijom jeste neshvatljiva činjenica da za Anino lečenje država ne pruža nikakvu pomoć jer Fridrajhova ataksija nije predviđena u registru bolesti našeg zdravstvenog osiguranja., pa se skupi i teško dostupni lekovi nabavljaju mukom iz inostranstva, „na ccrno“.
Pod svetlom istine
Kako se nabavljaju kada sredstava za život i lečenje nema? U odgovoru na ovo pitanje počinje vedrija strana života Ane Ilić:
Slučajni poziv da „lajkujem“ stranicu o retkim bolestima na fejsbuku pretvorio se u prijateljsko dopisivanje sa Aninim tatom koji me je bliže upoznao sa prelepom devojčiccom u invalidskim kolicima i predstavio mi njenu poeziju. Ostala sam bez daha, ganuta životnom pričom, istovremeno pomerena nestvarnim stihovima „prezrelog“, nadarenog deteta.
U duši sam osetila da Anu i njenu poeziju moraju upoznati i drugi i nekoliko meseci kasnije objavljena je Anina prva zbirka pesama „Pod svetlom istine“. Promovisana je u januaru 2012. U prepunoj Sali Delfi Cafea. Njene stihove su čitali poznati pisci i glumci praćeni melodijama sa akustične gitare.
Od toga dana, kako kaže Anin tata, smeh je ponovo ušao u njihovu kuću. Prodajom Anine zbirke čiju cenu svako određuje sam po meri srca, došlo se do sredstava za lekove i suplemente. Boravak u Atomskoj banji koji joj je omogućila glumica Mira Banjac, izuzetno je pogodovao njenom zdravlju. Pisma i poruke, puni ljubavi i topline, stizali su sa svih strana, iz zemlje i dijaspore. Ana se smeškala, zahvaljivala, odgovarala.
Mediji su se zainteresovali, snimljeno je nekoliko priloga i reportaža. Dobila je priznanje za posebne zasluge NORBS-a za doprinos širenju svesti o retkim bolestima. Najednom, „nevidljivi“ (kako su sebe prozvali oboleli od retkih bolesti), postali su vidljivi – barem za one sa velikim srcem kada već nisu za državu i šire društvo.
One zvezdane oči
Njena poezija ušla je u Antologiju srpskog pesništva. U društvu srpskih žena-poeta, poput monahinje Jefeimije, našla se i najmlađa naša pesnikinja – Ana Ilić. Dobila je niz nagrada, priznanja, pohvalnica… Iz dana u dan Anino stanje bilo je stabilnije, raspoloženje vedrije, duša smirenija: progresivna bolest miruje već tri godine, što pokazuju sve kontrole. Isceliteljska snaga lubavi pokazale se po ko zna koji put, pozivajući nas da volimo sebe i druge još više, još dublje.
„Ne može se izlečiti, barem ne za sada, ali može se zaustaviti, usporiti. Zahvaljujući svima koji su dali svoj doprinos i donacije, Ana već nekoliko godina živi mnogo kvalitetnije nego pre, a nedavno je upisala Filozofski fakultet u Nišu kao peta na listi primljenih“ – kaže Anin tata Goran.
Samo nekoliko dana kasnije, u Delfi Cafe knjižari održana je promocija nove zbirke pesama „One zvezdane oči“. Stihove, koje su čitali Iva Štrljić, Sofija Juričan i Petar Mihailović, aplauzom i neskrivenim suzama pozdravilo je oko stotinu duša koje nevreme nije sprečilo da dođu na ovu promociju poezije, ljubavi, humanosti i bliskosti.
Ljubivoje Ršumović, koji je govorio o stihovima mlade pesnikinje rekao je: „Ana ne piše o tome kako bi trebalo da bude, već o tome kako jeste. Poput eksplozije u kamenolomu niči njene pesme i ne donose nam na lica običan osmeh, već onaj kada prepoznamo svu teškoću življenja, a ipak se opredelimo da živimo i volimo. Tako i ona kaže: „Greh je ubiti drozda, čula sam jednom, ali greh je i voleti ga“.
A sama urednica Anine druge zbirke pesama, književnica i pesnikinja Žaklina Kiš, o mladoj poetesi kaže: „Vredan je pažnje onaj pesnik koji se, upravo poput Ane Ilić, usudi da svoje rane ne poliže u samoći, nego pred drugima, da gnoj svoje tuge pokaže tuđem oku i da, prkoseći zlu, načini nešto što je samo naizgled paradoksalno: da, opisujući tamu i nepravdu, slavi ljudskost i dobrotu“.
Slaba i jaka
„Kažu mi da sam jaka. A ja sam jaka zbog svoje slabosti. Najranjivija sam kada su u pitanju moji stihovi jer „komadiće sebe cedim u svaku pesmu“, ali ih dajem vama da im sudite… Svaki stih koji izađe iz mene je blagoslov. Srećna sam jer nisam sama, sada me vide“, rekla je Ana u završnoj reči promocije i zahvalila se svima koji su uz nju bili, jesu, ili će biti.
Istovremeno, dok Ana i porodica Ilić neguju osećaj zahvalnosti i ljubavi za sve divne ljude koji su uzeli učešće u objavljivanju i promovisanju Aninih pesama, sakupljanju donacija i širenju svesti o retkim bolestima, svi mi bivamo isceljeni u našim nedostajućim delovima. Tako gledano, svako primanje može biti davanje. Stari Kinezi su rekli – Kad nekom nešto učiniš, zahvali mu se: ti si taj koi je dobio.
________________________________________________
Kupovinom Aninih knjiga pomažete njeno lečenje, školovanje, kao i život sa pratećim teškoćama.
________________________________________________
Hotel Trim domaćin Ilićima
Boravak Ane i njene porodice u Beogradu omogućio je hotel Trim koji se nalazi u Košutnjaku, okružen velelepnom prirodom, mirom i tišinom. Zdanje ovog hotela je renovirano a ljubazno osoblje pruža izuzetno gostoprimstvo i udobnost.
________________________________________________
Hotel od blata
Tu sam da vas lažem,
Da nisam sebična,
Da umem zagrliti zvezde,
a da ne vraćam senku,
Da veliki plaču,
Da srećem retke,
Da se menjam,
Da verujem u duhove ideja,
Da su tanki i bledi pogledi,
Da je svaka zora svoja,
Da sam zaboravila,
Da nije uzalud,
Da znam,
Da volim,
Da praštam…
A vi mi verujte.
(Iz nove zbirke „One zvezdane oči“)
Ivana Kuzmanović
Ona Magazin, 20. avgust 2014.