To niko ne želi da zna, ali znanje je poželjno
Ne smem da hvatam i zapišem moje misli.
Onda postaju zaista moje, a tad me određuju. Određen si na samo jedan način, a moglo je beskonačno mnogo da bude taj.
Ma nije to, nisu takvi tragovi romantizma u meni, prevazišli smo to vulgarnošću. Čoveku u stvari i dođe da mu se skrase misli jednoćom sebe. Nego neću da kažem.
Mašta me mnogo nervira, nezaustavljiva je i uporna da mi nametne neku ideju sreće. Sreća je precenjena ako se ja pitam, ljudske vrednosti mogu da se podele na lepotu i sreću. Nije da su one suprotstavljene, nego je svaka njihova modifikacija suprotstavljena. Lako se pomešaju u raspoznavanju. Pritom ne mislim na estetičku kategoriju lepote, mislim na one hipsterske slikice, koje, eto, nemaju estetsku lepotu već valjda životnu. Ali, neću da lažem, nije loša ili slaba fantazija ta s kojom se borim, neutralna sam tu. Nego glupo mi je da kažem.
Kad sam bila mala volela sam da žvrljam po listu papira, napravim kojekakvu mapu koja vodi do blaga, i onda se upustim u avanturu traganja koja traje ceo dan. Kažu da sam bila mnogo mirna, nisam tražila pažnju svih oko mene, ali nije da sam pazila da se ne mešam drugima u njihove poslove nego sam pazila da se meni neko ne umeša u igru. I ništa u vezi moje igre nije bilo mirno, ali nemirnoća je bila samo moja. Ne funkcioniše moj mozak praveći ovako smešne alegorije za život, rezervisanost me je samo dobro služila. Nego ne smem da kažem.
Kad bih oznanila svoje nezaobilazne individualnosti kao da bih prebacila sebe u roman ruske avangarde i bila samo zapisana reč intelektualizma, ali ne inteligencije.
Pitam se, kad sam pravila mapu do blaga da li sam se igrala zbog igre same, znajući da s obzirom da sam je ja napravila nema blaga ili me je ona mašta prevarila da se nadam da sam portal nečeg abnormalnog koji preko mene pravi mapu i onda ću ja da je iskoristim. U prvom slučaju prevagne lepota, jer sreće nema u sceniranju igre i života samo zbog date vremenske linije i netraženog postojanja. U drugom prevagne sreća u nadi i naivnosti, ali tu lepote nema u ovbezvrednjivanju same igre. Ne umem da odgovorim na svoje pitanje i postajem nihilist. Zato ne smem da hvatam misli, opovrgnuću se.
Срећа јесте прецењена ако је човек заљубљен у овај живот,ако у физичком и материјалном тражи срећу …Срећа је у оном што је невидљиво и духовно!
Највећа лаж је пак то што срећу не тражимо унутра у себи већ у ситуацијама и животним околностима….