Prva i zadnja

Još jedna noć bez novih zvezda,
Plamen struji venama, dlanovi gore,
Bljeskovi uspomena peku,
Strasnih uzdaha grohot,
Da li je vredno buđenja…?

Sutra kao da neće doći,
Više snage treba da ustanem,
Prošle su mnoge noći,
A ja još uvek venem.

Bez toga mogu li da živim?
Bez prošlosti mogu li da se sećam?
Bez budućnosti mogu li da nastavim?
Kako se uvek na isto mesto vraćam?

Sumrakom straha lebdim sada,
Udišem krv sopstvenih vena,
Kapljica sudbine na tlo pada,
Budim se iz sna, počinje gora scena.

Najzad me je bol savladao,
I sad je svejedno da li plačem bez osnove,
I plač nikada nije stao,
Da li ću ikad da pobedim veštačke snove?

Pesma je napisana 2008. sa nepunih 13 godina