Lokica Stefanović
Čitam ove pesme i razmišljam koliko godina može imati osoba sa toliko tuge i bola u sebi. Osećam da je mnogo toga prošla u životu. Ona se kroz pisanu reč, oslobađa muke, straha, depresije…
Zrele rečenice, dubok smisao, i bogatstvo rečnika upućuju me da je reč o osobi s velikim životnim iskustvom. Stihovi su snažni i dodiruju i one, ne tako osetljive na bol.
A onda shvatam da to piše dete, mlada osoba, koja ima “staru dušu”. I bivam potrešena još više.
Anine pesme teraju na razmišljanje.
Razmišljanje je ovih dana retkost, a otvorene duše srećemo još ređe.
Možda će Anini stihovi moći da pomognu.
Lokica Stefanović