Utrnule reči – Ana Ilić, devojka koja raste sa svojim pesmama
Sve nevolje dolaze otuda što smo nekako ubeđeni u svoju zaslužnost. Verujemo da smo zaslužili svoje uspehe da bismo iole cenili sebe, da smo zaslužili sreću još po samom rođenju, pa i to rođenje, tj. zaslužili život.
Kao da to može da se zasluži.
I onda, duboko u podsvesti, verujemo da smo zaslužili i nesreću koja nam se desi. I onda živimo s krivicom i odgovornošću sveg zla, a ni ne primetimo i ne oprostimo sebi.
Ana Ilić, srpska pesnikinja, dizajner novih medija i redovan student IV godine filozofije u Nišu, iz Vladičinog Hana.
Predivne oči Ane Ilić prvi put sam videla u jednoj televizijskoj emisiji. Međutim, bila sam u žurbi, nisam stigla da pojačam ton i čujem detalje. Samo sam izletela iz kuće.
Ali su mi njene oči ostale u sećanju.
Posle nekoliko meseci slučajno sam na internetu videla Aninu sliku. I ponovo te mudre oči pune života. U tom trenutku imala sam dovoljno vremena da pročitam čime se bavi ova lepa devojka.
Ana Ilić je uspešna studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu i do sada je objavila tri knjige pesama.
Boluje od Fridrihove ataksije, retke i teške bolesti za koju nema leka. Postoje samo lekovi za usporavanje koji su jako skupi.
Međutim, njena snaga je ogromna i zadivljujuća. Od svoje devete godine Ana se bori najjačim oružjem – svojim bistrim umom i rečima. Piše pesme, izdaje knjige i od prodaje tih knjiga kupuje lekove. Produžava svoj život.
Do sada je izdala tri zbirke pesama: Pod svetlom istine (2011), One zvezdane oči (2014) i od nedavno je dostupna zbirka Utrnule reči.
Cena bilo koje knjige je po meri srca.
Svako ko želi, može da ih poruči na sajtu anailic.rs ili na Facebook stranici Pod svetlom istine – Ana ilić. Ovde takođe možete da pročitate nešto više o Ani i svemu što je do sada uspela da uradi. To će vam pomoći da shvatite koliko je jača i mudrija od velikog broja zdravih ljudi na ovom svetu.
Zato ja u ovom tekstu više neću pisati o Aninoj bolesti. Potrudila sam se da vas ukratko upoznam sa ne baš običnim životom jedne devojke.
Dok čitam Anine pesme, ne vidim Fridrihovu ataksiju i sve što ona nosi i odnosi.
Vidim Anu. Pesnikinju koja daje sebe rečima, a reči joj vraćaju sve što je ona. I zajedno rastu: Ana, pesme, život i snaga.
Dok držim Anine knjige u rukama, ne vidim njena invalidska kolica.
Nisam ih primećivala ni kada sam lično upoznala nju i njene roditelje, Ljiljanu i Gorana. Lepo smo se družili i razgovarali o svakodnevnim temama i planovima.
Priznajem da je poznanstvo sa tim ljudima promenilo nešto u meni.
Shvatila sam da život ne daje olakšice onima koji se žale, odustaju kada naiđu na prepreku i postavljaju pitanje: Zašto baš ja? Taj odgovor neće dobiti ni oni koji se bore. Nepravedno je, ali istinito.
Jedino što čovek može da učini je da prihvati ono što mu je dato. Šta god to bilo. I nema kukanja, jer tako gubi ono što je najvažnije: život i sebe.
Ako poručite Anine knjige i platite ih po meri srca, bićete bogatiji. U njenim pesmama pronaći ćete jedan potpuno novi svet. Otvorićete oči za život. Za druge i drugačije. Za trenutak u kome živite i onaj koji može promeniti sve.
Upoznajte čudesnu Anu Ilić.
Biti crn ili žut, lep ili ružan, osoba sa invaliditetom ili ne, Ja potiče od nečeg drugog. Dakle, svako mora da se sukobi s tim duhovnim pitanjem. Niko naprosto ne dobije pozivnicu za lep život. On proizilazi iz one prve misli čistog subjektiviteta – da, ovo si ti, ovo je tvoj život, tvoj život je nužno tvoj, jer ti moraš biti ti.
Izbor iz intervjua sa Anom Ilić
Milena Petrović
Uz kafu.rs 26.mart 2018.