Uroš Petrović
Spoznaja da ovako zrelo piše neko sa tako malo godina za mene je istovremeno i strašna i čudesna.
Celim svojim bićem želim da Anina poezija ostane samo čudesna.
Glas koji dopire do samog izvora sopstva, ogoljavanje bića u njegovoj tami… ali baš tu leži svetlost istog. Duša na megdanu sa strahom i laži i krhkom istinom sveta i reči iznenadne u tišini, samo se tako može čuti istina. Upravo tamo, u ćutanju, odjekuje pitanje – gde se to mimoilaze ljubav i ono što nazivamo čovečanstvom? Ana voli pesmom… uzdižući se stihovima iznad onoga što mislimo i verujemo da se zove život.
Uroš Petrović, književnik