Nebeski prozor

Volimo tako cinično,

I tako otuđeno.

Strahujemo tako ponosno,

I u neverici.

Pašćemo snishodljivo,

I tajno.

Bića proviruju iz strašnih snova,

Dok ih prati magla,

I samo reči nestvarnih

Okrenuće nam glavu,

Jer nam ne veruju,

Jer su otuđeni,

Jer mi smo oni…

Nebeski prozor treperi,

Satkan od devičanske čistote,

A pakleni i blagorodni uzvici

Svojeglavoj naciji,

Nemi su.

I značenje života nemo je,

Kad sutra boli više nego danas,

Nas, otuđene.